На нашем другом концерту са харизматичном Ксенијом Сидоровом, плес је у првом плану.

Уметница на хармоници која је 2023. године одушевила београдску публику, овог пута изводи Хоризонте савремене бугарске композиторке Добринке Табакове, осећајне Три баладе Фазила Саја и динамичну Хистерију Пјетра Рофија. Програм употпуњују класични хитови Понкијелија, Равела и Штрауса, а диригентску палицу држи Габријел Фелц.

Балетска нумера Плес сатова из трећег чина опере Ђоконда Амилкареа Понкијелија (1834-1886) од тренутка свог настанка 1876. године, постала је један од најизвођенијих балета свог времена. Ова нумера, која се често изводи као засебно дело, дочарава часове у току једног дана – свитање, дан, сумрак и ноћ – кроз соло и дуетске плесове. Алвизе, вођа венецијанске инквизиције, прима своје госте у великој елегантној плесној дворани, која је повезана са комором смрти, а плес заправо симболизује унутрашњу борбу између светла и таме.

Популарност код најшире публике балет је стекао као део Дизнијевог анимираног филма Фантазија из 1940. године, где је представљен кроз комичну балетску игру нојева, нилских коња, слонова и алигатора.

Солисткиња на вечерашњем концерту, Ксенија Сидорова, представиће нам нека од најатрактивнијих савремених концертантних дела за хармонику, од којих су многа написана или аранжирана баш за њу. Бугарско-британска композиторка Добринка Табакова (1980) једна је од најактивнијих аутора своје генерације, и добитница многих награда и признања. Композиција Хоризонти настала је 2023. године а исте године је премијерно извео Фестивалски оркестар Јурмале у Летонији, када је под диригентском палицом Аинарса Рубикиса свирала Ксенија Сидорова. Турски композитор и пијаниста светског реномеа Фазил Сај (1970) дуго је присутан на програмима Београдске филхармоније, подједнако као аутор и извођач. Овом приликом, премијерно у Србији, на репертоару се налазе Две романтичне баладе, настале 1995. године. Оригинално написане за клавир и гудачки оркестар, премијерно су изведене 1996. године у Бостону, када је солистичку деоницу свирао композитор, праћен Kамерним оркестром Бостонске метаморфозе. За потребе вечерашњег концерта, овом делу придодата је Балада бр. 3 коју је за хармонику и гудачки оркестар 2023. године аранжирао Џорџ Мортон. Хармоникаш и композитор млађе генерације Пјетро Рофи (1992), аутор је и аранжер бројних дела за овај инструмент. Композицију Хистерија, са поднасловом борба између добра и зла, написану 2023. године за хармонику и гудачки квинтет, аутор је прерадио за хармонику, удараљке и гудачки оркестар и аранжман посветио Ксенији Сидоровој.

После неколико мање успешних оперских остварења Рихарда Штрауса (1864-1949), Салома је у његовом опусу представљала прво значајно дело ове врсте. Музичка драма настала у периоду између 1903. и 1905. године према либрету Оскара Вајлда, дала је један од најзначајнијих доприноса развоју опере уопште. Најпознатије странице ове оперске партитуре припадају Саломином Плесу седам велова, који је у време њеног настанка шокирао јавност наступом главне протагонисткиње.  Библијска прича има своје порекло у вавилонској митологији са оријенталним елементима. Опера је премијерно изведена у дрезденском Хофтеатру 1905. године, а данас је неизоставни део репертоара великих оперских кућа.

Болеро, најпознатија композиција Мориса Равела (1875-1937) и једно од најпопуларнијих дела класичне музике, настао је 1927. године. Првобитно је написан као балет, а данас се изводи као једноставачно оркестарско дело. Пре настанка Болера, композитор је написао своје највеће балете (Дафнис и Клое), балетске свите (оркестарска верзија Моје мајке гуске) и једноставачну плесну музику (Валцер). Поред оваквих композиција, које су намењене сценском извођењу, Равел је показао интересовање и за компоновање рестилизованих плесова – од Паване и Менуета из ранијег стваралачког периода, па до зрелијих дела, као што је Купренов гроб.

Болеро је одраз Равелове преокупације рестилизовањем плесних покрета и једно од последњих дела које је компоновао пре него што га је болест натерала да се повуче. Два клавирска концерта и циклус песама Дон Кихот и Дулчинеја били су једине композиције које су настале после Болера.

Дело је настало као поруџбина плесачице Иде Рубинштајн, која је од Равела тражила да направи оркестарску транскрипцију клавирских комада Иберија Исака Албениза. После више предомишљања и измена, Равел је одлучио да компонује потпуно ново оркестарско дело, засновано на шпанском плесу болеро. Композиција је са великим успехом изведена 22. новембра 1928. године у Париској опери. Иако је Равел мислио да ће већина оркестара одбити да га изводи, Болеро је постао једна од његових најчешће извођених и најпознатијих композиција. Углавном се свира као оркестарско дело и веома ретко се поставља као балет, а Равел је приредио и верзију за два клавира.

Музика Болера изграђена је на непромењивом остинатном ритму, изнад којег се једна тема, подељена у две секције од по осамнаест тактова, понавља по два пута. Пажња слушаоца се одржава сталном реоркестрацијом теме, која доноси разноликост темброва и стални крешендо.

мр Асја Радоњић